Заглåвна стрåница

Материал из Новословница
Прейдати к: навигация, пошук


свободнују éнциклопедију, ктору може домысляти кáждый человѣк.

Сєды у Ўікіпєдијы 54 чланка на новословницѣ.

Землєпис
Изкѫсство
Повѣсть
Гудба

Наука
Сплåченство
Людины
Набоженство

Спорт
Техника
Любомѫдрије
Всі порталы

Избраный чланек

Братiя – словѣны, или зачто мы трѣбваме обчiй jазык (стара вѣрсија Новословницы)

Словѣнскый свѣт има давнуjу и богатуjу повѣсть. Племены прасловѣнов поjавиху сѧ на ширях Еўропы jуж около двєхь тысѧч лѣтов назад. Найпърво, имѣjачi обчность обвлостi, они розвijѣху сѧ вкѫпу, розпростреняjачi cѧ на брегах Днѣстра, Вислы, Днѣпра. Зазначовут трѣ словѣнскїji обчностi в тому кроку – антов, вѣндов и склавѣнов. Але потому, под напром кочовников-аваров, насташе розкол в словѣнских племенах. Вѣнды преjiху назапад, обсадаjачi (обживајачи) склон Альпов, рѣк Одры и Дунавы; склавѣны преjiху наjуг, на Балканы. Анты преjiху насевер, до мωря Балтiйскега. Так возникнуше сбор племенов, кторыjе назывют сѧ нынѣ jак западныjе, jужныjе и източныjе словѣны.

Во вротку розсаданя словѣны жиху на огромнoї обвлостi для Еўропы: од Лабы на западу до Волгы на изтоку, од мωря Эгєйскега на jугу до Невы на северу. Далєj, хвала розво́ју Києвскої Русі и Россійскої Държавы, словѣны обжиху всію Източну Еўропу и Сибирь. Вопреки всєм противоречностям в політикѣ и меџоусобицу, продължаше удържавати сѧ культурнаја и јазыкѡваја сложка славѣнов. Безсомнѣнно, племена, кторыјі граничѣше с другыми народами прежише вєлеје натіскане культурно и јазычно, влично тюркскых, ромѫскых, фино-угорскых народов.

Вопреки овому, словѣны сохранише культурнују самоличность и мислёобраз. Мы лєгко можеме разбирати чёловѣка из нашої же скупины (източної, западної, јужної) и с малым трудом можеме установити обченіе с чёловѣком из другої скупины словѣнов. Ово и дава нам право да говоримо про “братство” словѣнскых народов.

Многыјі словѣнскыјі народы нестанаху, нѣкторыје совсем недавно. Наприклад, полабскаја культура заједно с јазыком быше ушла к средѣ 20 вѣка. Але вѣчина од них останаше жива, и то, каково хте је будучность словѣнов, залега от нашых обчіх усілій.

Из днешных словѣнскых народов толіко източно-словѣнскаја скупина имѣше относительнују сталость и самодостаточность. Руськый прежише нѣколіко вълн иностранної јазыкѡвої вмѣшкы – монгольскују, немецкују, французскују и ѫглицкују, з кторых он, говорячи обчіо, вышел је както витѧзь, обогативши и ро́знообразивши своје словниство. Днесь ѫглицкаја вмешка не је закончена, која је сильнейшаја з времені монголо-татарскега ига, махнавшаја многыје родноруськыје слова из говореня. Но и с овом словѣны свладајут, присвојачи новоје, а иноґда и возвротајачи ујитоје.

(Далєй…)

Добрый чланек

Жили-были сѫ старик със старухоју.

О́т и говоре старик старухѣ: - Йди-ка ты, старухо, по кробу поскрѣби, по сѫсѣкам помєтай, нѣ хте наскрѣбаш ли мѧкы на колобок.

Взѧше старуха кридлышко, по кробу поскрѣбла је, по сѫсѣкам помєтла је тай наскрѣбише мѧкы гърсті двє. Замѣсише мѧку на смєтанѣ, зготовише колобок, смазише ґа у маслу, и на окънцо положише остудити.

Колобок лежаше, лежаше, та взѧше и покотише сѧ – з прозорца на лавку, з лавкы на подлогу, по подлогѣ към двері, скок чрез проґ – тай у сѣні, з сѣней на предсѣнец, з предсѣнца на дво́р, из дво́ра зад врота, дальше и дальше.

(Далєй…)

Словѣны

Тѣќты на новословницѣ

Рåбота дружины новословницы

Новины пројекта

  • В зачѧдлу 2015 рочины быше издана книга "Азбука Новословницы", де су описаны правидлы изглошеня и произношеня всіх букв новословѣнскої азбукы.
  • В зачѧдлу брёзеня 2015 быше издана крåтка мълвница Новословницы. Мы започінали сме трудити сѧ над пълноју мълвницоју.
  • В концу травеня 2015 быше розвојен пробен уклад наглåсов во јазыку. Такжо быше проведено глåшане про то, ке хте изуча новословницу. Близо 50 једносътых одговорили су "Да".
  • В просінцу 2016 рочины је зачѧто выдаване видей о новословѣнском јазыкѣ. Проглѣдати видејы је можно на сайтѣ (мрежной стрåницѣ) новословницы.
  • В вресню 2016 зачѧто писане книгы о новословницѣ в анґлийскому јазыку.
  • В руйню 2016 је была содѣлана вѣрсифікација новословницы.

Цѣль пројекта

Данный пројект има цѣль зтвораня возможності корыстованя обчіословѣнскога јазыка за донесеня информації и розвôја ґо. Второју целію јѧвляје сѧ зтворане преводца, јакый би могнал преводити теќты меџу всѣми словѣнскыми јазыками.

Глѣдка пројекта

Глѣдка, или будучность корыстованя пројекту је то, что мы можеме обчовати сѧ без посредниства изучаваня јещо какогу-то јазыка. Такжо пројект је предзначен до розвôју свѫзков меџу словѣнскыми народами и съхронение культуры всѣх остатных словѣнскых народов, над чым мы радаме днесь.

Повѣсть пројекта

Пројект је был зтворен в просінцу 2015 рочины дружиною изучилища новословѣнскога јазыка. Самый јазык је започвал розвôјати сѧ в червеню 2014 рочины. В се ґда дружина изучилища состоји из чёловѣков од рôзных словѣнскіх държав.