Взорек:Нынешный избраный чланек

Материал из Новословница
Прейдати к: навигация, пошук

Братiя – словѣны, или зачто мы трѣбваме обчiй jазык (стара вѣрсија Новословницы)

Словѣнскый свѣт има давнуjу и богатуjу повѣсть. Племены прасловѣнов поjавиху сѧ на ширях Еўропы jуж около двєхь тысѧч лѣтов назад. Найпърво, имѣjачi обчность обвлостi, они розвijѣху сѧ вкѫпу, розпростреняjачi cѧ на брегах Днѣстра, Вислы, Днѣпра. Зазначовут трѣ словѣнскїji обчностi в тому кроку – антов, вѣндов и склавѣнов. Але потому, под напром кочовников-аваров, насташе розкол в словѣнских племенах. Вѣнды преjiху назапад, обсадаjачi (обживајачи) склон Альпов, рѣк Одры и Дунавы; склавѣны преjiху наjуг, на Балканы. Анты преjiху насевер, до мωря Балтiйскега. Так возникнуше сбор племенов, кторыjе назывют сѧ нынѣ jак западныjе, jужныjе и източныjе словѣны.

Во вротку розсаданя словѣны жиху на огромнoї обвлостi для Еўропы: од Лабы на западу до Волгы на изтоку, од мωря Эгєйскега на jугу до Невы на северу. Далєj, хвала розво́ју Києвскої Русі и Россійскої Държавы, словѣны обжиху всію Източну Еўропу и Сибирь. Вопреки всєм противоречностям в політикѣ и меџоусобицу, продължаше удържавати сѧ культурнаја и јазыкѡваја сложка славѣнов. Безсомнѣнно, племена, кторыјі граничѣше с другыми народами прежише вєлеје натіскане культурно и јазычно, влично тюркскых, ромѫскых, фино-угорскых народов.

Вопреки овому, словѣны сохранише культурнују самоличность и мислёобраз. Мы лєгко можеме разбирати чёловѣка из нашої же скупины (източної, западної, јужної) и с малым трудом можеме установити обченіе с чёловѣком из другої скупины словѣнов. Ово и дава нам право да говоримо про “братство” словѣнскых народов.

Многыјі словѣнскыјі народы нестанаху, нѣкторыје совсем недавно. Наприклад, полабскаја культура заједно с јазыком быше ушла к средѣ 20 вѣка. Але вѣчина од них останаше жива, и то, каково хте је будучность словѣнов, залега от нашых обчіх усілій.

Из днешных словѣнскых народов толіко източно-словѣнскаја скупина имѣше относительнују сталость и самодостаточность. Руськый прежише нѣколіко вълн иностранної јазыкѡвої вмѣшкы – монгольскују, немецкују, французскују и ѫглицкују, з кторых он, говорячи обчіо, вышел је както витѧзь, обогативши и ро́знообразивши своје словниство. Днесь ѫглицкаја вмешка не је закончена, која је сильнейшаја з времені монголо-татарскега ига, махнавшаја многыје родноруськыје слова из говореня. Но и с овом словѣны свладајут, присвојачи новоје, а иноґда и возвротајачи ујитоје.

(Далєй…)

Категориja:Ўікіпєдија:Взорцы простора Ўікіпєдијы